Veoma slab pokusaj da se brani skandalozno ponasanje Crkve. Osnovni problem nije u tome sto su tzv. tradicionalne verske zajednice imale primedbe na zakon. Problem je u trenutku i u nacinu na koji su reagovale, kao i u nacinu na koji je potom postupila vlada.
Gde su dosada bili zabrinuti predstavnici verskih zajednica?! Samo mi nemojte reci da nisu znali sta u zakonu pise. Uostalom, poznato je da ministar vera u ovoj zemlji i nije nista drugo do predstavnik SPC u Vladi cija je osnovna funkcija da gura interese Crkve. Nemoguce je da ministar vera nije znao sta u zakonu pise, i nemoguce je da nije o tome obavestio svoje sefove u Patrijarsiji.
Posto je ocigledno da su predstavnici SPC i drugih verskih zajednica unapred znali za sadrzaj zakona, postavlja se pitanje zasto su tek sada reagovali, kada su mogli to da ucine blagovremeno. Jedini moguci odgovor jeste da su hteli da demonstriraju silu i ponize drzavu, u cemu su i uspeli, s obzirom na neverovatno servilnu reakciju Vlade. Dakle nije problem u tome sto SPC ima misljenje, problem je u tome sto se u ovom slucaju SPC ponela osiono i nasilnicki.
Pokusaj autora da nas uveri da su razlozi za brigu opravdani, takodje je neubedljiv. Otprilke, argument glasi "A sta cemo ako se dvojca homoseksualaca pojave pred maticarem i on odbije da ih venca, da li ce to biti diskriminacija?" Naravno da nece, jer Ustav Srbije nedvosmisleno kaze (cl. 62): "Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom". Prema tome problem je izmisljen! Autor dalje kaze, sta cemo ako se profesor homoseksualac slobodno ponasa na casu. Koliko ja znam, u ovoj zemlji nijedan profesor, bez obzira na seksualnu orijentaciju ne sme da se "slobodno" ponasa na casu. Dakle sve sami neubedljivi izgovori, iza kojih se u stvari krije podrska homofobiji i diskriminaciji! I SPC i autor ovog teksta u stvari podrzavaju diskriminaciju, samo to ne smeju da priznaju otvoreno!
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 08 mart 2009 21:49
Neofit77
Sjajan tekst, konačno tema o kojoj se malo govori.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 08 mart 2009 21:52
slađana
Ovde nije potreban kometar. Odličan tekst g-ne Anđelkoviću!
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 08 mart 2009 23:42
Jovan
Konačno, drugačiji tekst od mase propagandnih anticrkvenih natpisa u našoj štampi. Bravo, apsolutno se slažem da je naš problem klerofobija nadograđena srbofobijom a ne homofobija.
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 09 mart 2009 01:27
hiraeth
Moja dobra prijateljica, koja ima troje sitne dece, na sve ovo kaze:"Kako je krenulo, da se na konkursu za posao pojave invalid, majka troje dece i homoseksualac/ka, invalid i majka troje dece ostali bi na ulici... Sta je, gospodo, sa samohranim majkama, sta je sa majkama uopste, sta je sa izbeglicama, sta je sa invalidima, paraplegicarima, kvadriplegicarima, zar oni nisu diskriminisani? Sta je sa penzionerima, starim ljudima uopste? I, na kraju, sta je sa pravima Srba koji zive na Kosovu i Metohiji? Pa, ti ljudi su diskriminisani od strane svoje Vlade i svojih sunarodnika, prepusteni na milost i nemilost Siptarima i kojekakvim placenicima i psima rata iz NATO zlocinackog udruzenja?
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 09 mart 2009 02:49
Vladimir Djilas
Zaista interesantan tekst koji otvara brojna pitanja. Moram priznati da je citirani stav iz zakona veoma diskutabilan i po mom mišljenju takođe i sporan. "Svako ima pravo da izrazi svoj identitet i seksualnu orijentaciju, a diskriminatorsko postupanje zbog izražavanja rodnog identiteta i seksualne orijentacije je zabranjeno."
Gospodin autor je uzeo primer transvestita, a ja bih postavio pitanje šta bi se desilo kada bi na nekom javnom mestu u isto vreme strastvene poljubce i nežnosti razmenjivali jedan heteroseksualni i jedan homoseksualni par. Zamislimo dalje, da sve to posmatraju, već prilično,nemoralom, zgroženi prolaznici i da obema parovima policajac, koji se tu u međuvremenu stvorio, nalaže trenutno prekidanje nedolične aktivnosti uz pretnju prekršajne prijave. Homoseksualni par, bi ovo mogao veoma lako predstaviti kao napad na slobodu izražavanja identiteta; jer je zakon protiv diskriminacije i pisan kako bi se manjine zaštitile; uz svu buku tzv. pro-evropskih, liberalnih medija i buljuk nevladinih organizacija. Dok, gotovo sasvim sigurno, heteroseksualni par ne bi imao skoro nikakvu zaštitu javnosti; jer nisu u manjinskoj grupi pa nema ni jedne NVO koja bi štitila njihova prava. Ili, zamislimo jednog nudistu, koji odluči da slobodno izrazi svoj identitet i ode u lagani šoping kao od majke rođen.
Šta u tim slučajevima? Da li je ovo početak nametanja načina života i seksualne orjentacije od strane manjine ka većini? Da li bi heteroseksualne osobe bile prinuđene na TRPLJENJE aktivnosti homoseksualnih osoba, ili još gore da li se ovim zakonom ukida svaka dalja rasprava o seksu (jer bi se posle ovog zakona sve moglo proglasiti normalnim i društveno prihvatljivim, a svaki kritički stav kao atak na pravo slobodnog seksualnog izražavanja) i na taj način uvesti jedna opasna vrsta cenzure? Da li bi se pod udar zakona mogao naći svaki onaj čije bi mišljenje odudaralo od stava homoseksualaca?
I na kraju razmislimo da li nam je i dalje važna sloboda govora ili ne.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 09 mart 2009 05:45
Mirko ZR
Pod providnim ruhom demokratije nalaze se ljudi koji svojim neokomunistickim ponasanjem dovode crkvu i svestenstvo u neprijatan polozaj konstantnim vredjanjem svega sto je sveto za svakog pravog vernika.Ljudi koji su bili najveci borci za ljudska prava i slobodu izrazavanja,sada uskracuju to pravo verskim institucijama,koje da podsetim nemaju nikakvu izvrsnu vlast i iskazuju svoje legitimno misljenje po tom pitanju.Necemo valjda prihvatiti homoseksualizam kao nesto normalno samo zato sto je skinut sa liste bolesti svetske zdravstvene organizacije.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 09 mart 2009 09:32
Ana
Petre bravo!
Ostali (Neofit77, slađana, Jovan), stavite prst na čelo i makar se pretvarajte da ste porazmislili pre no što ste požurili da se složite sa bilo čime što je ovde napisano.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 09 mart 2009 11:36
Steva Nadrljanski
„.... osiono i nasilnički“. Ala ste vi osetljivi, gosn Petre.... Nasilnički bi bilo da je neko upao u skupštinu pa počeo da bije poslanike. Radi se ipak o pukom apelu da se ovi članovi preispitaju. To je ipak miroljubivije od upada „Gej strejt alijanse“ u Sava centar, zar ne?
Što se tiče diskriminacije, zaista ne bih voleo da mi deca odrastaju u uverenju da je sasvim normalno da neka deca iz razreda imaju dva tate ili dve mame. Samo se branimo od takvih mogućnosti, okej?
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 09 mart 2009 14:12
Rodoljub
Ne Petre, autor je bio više nego ubedljiv. Ko god danas u Srbiji promatra javni diskurs, ima priliku za videti široki front klerofobije čija je protežnost od queeria bloga na znamenitoj B92 do kolumnama Petra Lukovića i pomodnih repertoara BG pozorišta. Da auditorijum istih nije opsednut govorom "druge srbije", ne bi li ih prozvao za "govor mržnje" i "klerofobije".
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 09 mart 2009 15:03
Zoran
Da bi o nekoj temi moglo da se razložno raspravlja neophodno je da sve činjenice o postupcima svih aktera budu nesporne. Pokušavam da pratim temu preko interneta ali još nisam uspeo da saznam hronologiju događaja, proceduru koja je propisana i da li je poštovana, ko su SVI akteri...Čini mi se da je jedino izvesno da je povlačenje predloga zakona poslužilo kao povod da se vodi propagandna kampanja protiv Srpske pravoslavne crkve. A voleo bih da je negde dostupna analiza medijskog praćenja crkve da proverim da li sam u pravu.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 09 mart 2009 15:19
Dragomir Anđelković - 1. deo
Uvaženi Petre,
Što se tiče Vaše opaske o Ustavu Srbije i homoseksualnom braku, podsetio bi Vas i na član 21. našeg Ustava (a ne treba ga pomešati sa istim članom predlogom zakona o kome smo govorili). On glasi: „Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.“
U skladu sa vašom argumentacijom, onda nam uopšte i ne treba sporni član. Naprosto, sve što je potrebno da se kaže o diskriminaciji, već je rečeno u Ustavu. Međutim, nije tako. Ustav je najviši, okvirni pravni akt, a konkretizuje se zakonima. I, u skladu sa novim potrebama i preovlađujućim vrednostima, podložan je promeni (ako ne radikalnoj, onda doradi postojećeg Ustava putem amandmana). Otuda, ako nejasna formulacija oko koje je došlo do spora bude prihvaćena, otvara se prostor za tumačenje zakona u skladu sa zahtevima pojedinih homoseksualnih aktivista i (kvazi)liberalnih NVO, i time se stvara legitiman prostor za nastojanje da se u istom duhu promeni i Ustav. Vi vrlo dobro znate kako stvari u modernom svetu funkcionišu, kako deluju grupe za pritisak. Prvo se pusti duh iz boce, a onda se radi na njegovoj materijalizaciji. I to je legitimno, ma koliko bilo manipulativno.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 09 mart 2009 15:20
Dragomir Anđelković - 2. deo
Uviđajući sve to, verske zajednice su reagovale. Svakako, da su one bile blagovremeno uključene u ceo proces, i to iskreno a ne forme radi (a ne tek relativno nedavno, reda radi obaveštene su), sve bi bilo drugačije. Međutim, mi živimo u društvu u kome je normalno da „Gej-strejt alijansa“ i slične organizacije budu konsultovane od strane vlasti i da mogu da lobiraju, a za mnoge je nenormalno da i crkve (koje imaju podršku mnogo većeg broja građana) imaju isti tretman. Vaš argument da je crkva sigurno znala šta u zakonu piše, jer „ministar vera u ovoj zemlji i nije ništa drugo do predstavnik SPC u vladi …“, samo potvrđuje ovo što sam rekao. Jadna je zemlja koja pretenduje da bude civilizovana, ako u njoj verske zajednice treba da same saznaju da se zakoni pišu, dok su predstavnici homoseksualaca uključeni u ceo proces od strane dela vladajućih strukutra!
Još nešto. Vaš ljutiti ton bi bio primeren da smo u 16. veku, pa kao slobodoumni intelektualac ustajete protiv prekomernog crkvenog uticaja i proganjanja onih koji narušavaju teokratski poredak. Međutim, danas kada je crkva, ne samo kod nas, marginalizovana, čude me toliki izliv besa i tolike optužbe samo zato što se usudila da iznese svoj stav, i da se za njega zalaže. Nekako, teško je poverovati u liberalne motive onih koji se okome na nekog slabog, i izmučenog decenijskim progonima od strane komunističkog totalitarnog režima.
Zato, usuđujem se da pomislim, da mnogi koji su navodno borci protiv diskriminacije, borbu protiv nje samo instrumentalizuju. U stvari su zagovornici nipodaštavanje neistomišljenika, a ljudska prava priznaju samo kada se radi o sledbenicima mondijalističke i kvaziliberalne ideologije. No, to je i normalno, s obzirom da se neretko radi o pristalicama titoističkog, neskriveno totalitarnog, sistema.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 09 mart 2009 16:16
Nikola Marinković
Mislim da je ovoga puta jedan komentar rečitiji od teksta. Svaka čast za Đilasov komentar. No ima tu još nešto! Do kada više taj blesava , klinički-psihijatrijska etiketa homofobija. Druga reč koja učestvuje u ovoj složenici je grčka reč fobia što znači strah. Ko se plaši kvira još/tri za groš, tri za groš/kvira se ne bojim ja/ hahahahaha! Mada bi za termin klerofobija morao reći da je u pitanju dobra kovanica. Tu strah jeste u pitanju, jer SPC je i dalje institucija u koju građani imaju najviše poverenja.
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 09 mart 2009 16:30
Marija
Gosp. Petre grešite! Crkva nije bila na vreme obaveštena, a i nema ništa protiv zakona, već samo jednog njegovog segmenta. Možete čak i preko neta da pogledate slične zakone drugih zemalja, uključujući i one u našem regionu, pa ćete se uveriti i u to da nigde on nije tako neodmereno liberalan kao što je kod nas bilo predloženo. Sloboda, kako je tvrdio Mil, mora da ima ograničenje - a to je pravo drugih! Ako je takva da u ime prava jednih, ugrožava druge, onda prerasta u svoju suprotnost. I to se nažalost dešava sa nedomerenom liberalanom ideologijom.
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 09 mart 2009 17:58
DuškoD
Zaista odličan tekst, ali na žalost u većini medija takav stav se praktično ne čuje.
Mišljenja sam da je kod nas daleko prisutnija klerofobija od homofobije. Klerofobija je na žalost nuz proizvod komunizma i ateizma koji se izrodio proteklih decenija, i taj problem će nas pratiti sve dok se nove generacije pa i naša ne vrate duhovnosti koju je ovaj narod negovao vekovima, a koja je poprilično potisnuta u svim sferama života.
Ako želimo da stvaramo pre svega zdravo društvo, onda se moramo pobrinuti da ne gradimo pogodno tlo za razne devijantnosti, a homoseksualizam to jeste. Generalno nisam za žigosanje i proganjanje bilo koga pa ni homoseksualaca, ali osnovni problem je što se homoseksualnost doživljava kao nešto normalno, umesto da se sagledava kao što bi trebalo tj. da se radi o određenoj vrsti poremećaja, kako sa naučne tačke gledišta tako i sa duhovne. A pošto se radi o poremećaju odnosno bolesti, treba tako i pristupati tom problemu. Izgleda da je ovakav stav jeres u današnja vremena, ali ja zaista ne mogu da podržim nešto što je protiv kako Božijih tako i prirodnih zakona.
Nisam siguran da je taj zakon tolika nužnost pogotovo u ovom obliku. Uostalom Ustav kao najviši pravni akt nedvosmisleno govori o zabrani bilo kakve diskriminacije nad bilo kim. E sad, ako treba taj zakon da se zalaže za prava homoseksualaca moraju nam reci i kojih prava. Čime su to oni ugroženi, i od koga! Mislim da najugroženija kategorija postaju ljudi sa tradicionalnim vrednostima u sebi. Ako se već govori na sav glas o demokratiji neka ispitaju volju naroda po tom pitanju pa neka većina odluči. Mislim da im se ne bi svideo odgovor naroda, jer verujem da nismo toliko propali.
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 09 mart 2009 19:11
Darko Zdravković
Skoro sam morao da se gotovo složim s jednim LDP- ovcem. Reče on nešto u stilu Petra (autora prvog komentara), a onda doda: "A zapravo nije crkva kriva- kriva je vlast koja je tako i tako brzo reagovala" (siguran sam da je mislio na Crkvu sa malim c, pa otud tako stoji u tekstu). Lično i potpuno jasno i glasno kažem da mi odgovara to što je predlog zakona povučen. Ovo bi bila samo peruška koja nam nedostaje da poletimo na putu za EU, jer sve ostalo imamo, zar ne?
Dakle, Crkva se napada za nešto što nije povukla sa dnevnog reda Skupštine (takođe, nije jedino SPC imala zamerke na ovaj zakon), već je to uradio neko drugi, onaj koji to može- VLADA. Niko iz redova zaista histerične, a tzv, "druge Srbije" (ili bar ja ne čuh) ne napada (ili bar priupita za pojašnjenje) Mirka Cvetkovića, sećate se, premijera. Ili Rasima Ljajića, netom uvređenog i povređenog od Velimira Ilića. Ili onih nekoliko ministara i ministarki (evo i malo rodne ravnopravnosti) kojima samo odabrani znaju i ime i prezime i resor. Opšti napad kreće ka Crkvi i, mnogo manjim delom, ka drugim tradicionalnim verskim zajednicama. A taj opšti napad traje odavno i potrebno je samo pronaći izgovor za nastavak drugosrbijanskih ofanziva na SPC, nacionalno, tradicionalno, konzervativno... Dokaz? Slušajte radio emisije evrofanatika, čitajte njihove internet novine, pogledajte karikature njihovog najcenjenijeg karikaturiste..., setite se izjava Bebe Popovića i biće vam savršeno jasno da je napad veoma organizovan i da se temeljno sprovodi na svim nivoima, uz svesrdnu pomoć medija. Tekstovi i fraze evrofanatika se ponavljaju iz medija u medij, od jednog klerofoba do drugog- tema je jedna jedina: unižavanje Crkve i njenog ugleda.
I tako će nam i biti. Tadić će sedeti na bar dve stolice- malo će biti umereno tradicionalan, a malo neprikosnoveno moderan. Malo će zvati EUleks, a malo će odbijati nezavisnost Kosova i Metohije. I to jeste problem: Tadić radi sve po malo. On se ničega ne uhvati skroz, već onako ziceraški- malčice.
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 09 mart 2009 22:56
dragoslav pavkov
Šta je uopšte "rodni identitet"?Gde je ta kovanica bila pre 20.godina kada sam išao u školu,i može li neko od drugosrbijanskih evrofanatika da mi da nekakvu definiciju tog jezičkog mutanta,ali da ista ima makar malo smisla,da ne bude u stilu:"to je opšte poznato,a ti si homofob "po difoltu"..."Kakvo bi reagovali borci za prava homoseksualaca kada bi došli u situaciju da im recimo sin jedinac jednog dana saopšti da on ima partnera (a ne partnerku) koga će uskoro oženiti (ili omužiti valjda),pa da shodno tome oni eto nikad neće imati unuče,barem ne ono koje će nositi njihove gene.To što je Svetska zdravstvena organizacija odlučila da homoseksualci nisu bolesnici većini ljudi na svetu ne znači ništa,jer ista ta organizacija je neke poremećaje ličnosti do skora nazivanim bahatošću i bezobrazlukom proglasile bolestima,pa ih umesto kaznom smiruju psihološkim seansama.Za skidanje homoseksualaca sa liste bolesnika zaslužni su pre svih sami homoseksualci,pogotovo oni latentni koji su toliko uticajni da pred njihovim lobijima drhte vlade i akademije nauka.
Preporuke:
0
0
19
ponedeljak, 09 mart 2009 23:54
Petar
Postovni g. Andjelkovicu,
Zahvaljujem Vam se na odgovoru na moj komentar. Kao sto bi se moglo pretpostaviti, nalazim da je Vas odgovor ipak nezadovoljavajuci.
Pre svega, nicim niste uspeli da osporite moj argument da Ustav Srbije definise brak na takav nacin da je priznavanje homoseksualnog braka nemoguce osim ako se ne promeni Ustav. Nikakva zakonska konkretizacija onoga sto stoji u Ustavu ne moze da promeni tu cinjenicu. Vasa teza da bi se pod pritiskom mogao menjati sam Ustav takodje je neubedljiva, s obzirom da je za promenu istog potrebna dvotrecinska vecina u skupstini. Osim toga, s obzirom da clan Ustava o braku spada u odredbe koje definisu ljudska prava, neophodno je da takva promena bude potvrdjena na referendumu. Kakve su sanse da vecina gradjana Srbije glasa za gej brakove, to je unapred jasno. A ako vecina ipak glasa za, tek tada nema nikakvih problema - cista demokratija. Ostali argumenti u slicnom pravcu, o ekstremnim slucajevima koji bi se mogli dogoditi, takodje su sporni. Video sam prilicno sveta, ukljucujuci drzave sa legalizovanim gej brakovima, ali jos nisam cuo da negde transvestiti drze nastavu obuceni po svom ukusu.
Vi i dalje tvrdite da verske zajednice nisu bile ukljucene u proces. Rasim Ljajic, cije je ministarstvo pripremilo zakon, u intervjuu Politici kaze da su sporne clanove bukvalno dobili iz Ministarstva vera, koje sigurno nije nista radilo na svoju ruku, osobito ako se zna da je aktuelni ministar profesor na Bogoslovskom fakultetu i jedan od najpoznatijih paracrkvenih intelektualaca.
E sad sto se tice mog tona. Nalazim da je pomalo bizarno da primedbe mom tonu dolaze od strane nekoga ko pise za internet sajt na kojem se redovno govori o "evrofasizmu", "okupaciji", "neoliberalnim talibanima", na kojem se gradonacelnik Beograda poredi sa Hitlerom. NSPM veliku vecinu svog prostora posvecuje satanizovanju "Druge Srbije", pa shodno tome nije bas najbolja adresa sa koje bi treblo deliti lekcije o "nipodastavanju neistomisljenika".
Preporuke:
0
0
20
utorak, 10 mart 2009 10:04
Dragomir Anđelković - 1. deo
Poštovani Petre,
1. Ni u tekstu, a ni u komentaru, nisam tvrdio da se predloženim zakonom protiv diskriminacije neposredno uvodi homoseksualni brak, niti da je to moguće učiniti bez promene Ustava. Mislim da Vi to i tako dobro znate, no ipak da ponovim, radi se samo o pokušaju, kako sam to otprilike rekao, da se na mala vrata on dugoročno uvede. Verujem, namerno neprecizne, predložene odredbe, treba da stvore pravnu konfuziju i tako trasiraju put za dalje aktivnosti gej lobista i poklonika (kvazi)liberalne mode, ma kakva ona bila, da postepeno deluju u prilog legalizacije homoseksualnog braka. A podsetio bi vas, on nije uobičajen ni na zapadu, čak i Kalifornija koja ga je ranije ozakonila, nedavno ga je ukinula. No, nažalost, kod nas se neretko od strane domaćih evroatlantskih snaga, kao zapadne vrednosti prikazuje ono što u njih ni tamo ne spada tj. predstavlja samo deo ideologije ekstremnih (kvazi)liberala!
2.Nisam ni ja čuo da, za sada, bilo gde u svetu transvestiti drže nastavu obučeni u skladu sa svojim sklonostima, i to sam u tekstu i rekao.
3.Zakon o kome govorimo priprema se već 7-8 godina. Dok je postojala SRJ odnosno srbijansko-crnogorska federacija, na njemu se radilo na saveznom nivou. Verovatno znate, umnogome na insistiranje evropskih struktura koje su taj proces finansirale, u njega su gotovo od samog početka uključene nevladine organizacije koje, kako tvrde, predstavljaju raznovrsne manjinske grupe, odnosno načelno se bore protiv diskriminacije. SPC, i druge verske zajednice, u proces nisu bile uključene, već su naknadno, i to relativno kasno, o njemu obaveštene. Ponovo vam kažem, jedna stvar je šta SPC može da sazna preko svojih kanala, a druga je odnos zvaničnih, za izradu zakona relevantnih institucija. One nisu na adekvatan način sarađivale sa Crkvom! Uostalom, o višegodišnjem radu na zakonu možete da dobijete informacije od ministarstva gosp. Rasima Ljajića. Lako je na osnovu dokumentacije ustanoviti ko je, i kada, bio zvanično uključen u proces.
Preporuke:
0
0
21
utorak, 10 mart 2009 10:06
Dragomir Anđelković - 2. deo
4. Što se tiče sajta NSPM-a, na njemu nećete naći direktne lične uvrede upućenu bilo kome. Niko se ne naziva đubretom, budalom, idiotom … To što se koriste slikoviti izrazi da bi se okarakterisalo delovanje onih za koje autori tekstova misle da tendenciozno rade loše stvari, iako nekome može da bude neprijatno, ne spada u domen klasičnog vređanja. Niko od nas nije rekao da je Peščanik, na primer, glasilo NATO-nacističkih jurišnika, ili da je LDP – Liga destruktivnih plaćenika. A, iz redova ekstremista tzv. Druge Srbije, neretko se čuje da se NSPM naziva „Nova srpska fašistička misao“. Štaviše, mnogi zagovornici evroatlantskih vrednosti, često upotrebljavaju govor mržnje, čak i kada su deo vladajuće koalicije. Da ne govorimo o N. Čanku, dovoljno je da potražite šta je rekao pre neki dan Oliver Dulić. Još nešto da dodam: na sajtu NSPM nikada se ne etiketiraju druge nacije, ovde niko nije rekao da su Hrvati ološ a Albanci smeće, a idite na sajt LDP-a ili B 92, pa ćete se uveriti koliko toga ružnog je izrečeno, primera radi, za Ruse!
Na kraju, iako se ne slažete sa većinom tekstova, zahvaljujem Vam se što čitate NSPM. Ne moramo da se slažemo, ali je dobro da komuniciramo.
Preporuke:
0
0
22
utorak, 10 mart 2009 18:39
Petar
Gospodine Andjelkovicu, u pravu ste, vazno je da se razgovara. Moje postovanje.
Preporuke:
0
0
23
sreda, 11 mart 2009 02:13
Dušan Maljković
G. Anđelkoviću, hteo sam da Vam napišem detaljan odgovor, ali iskreno rečeno, nemam ništa posebno novo da kažem, a što neki od prethodnika nisu rekli, posebno u vezi sa vašom manipulacijom u vezi sa mogućnošću da po antidiskriminacionom zakonu nekom sveštenom licu bude suđeno, jer je odbilo da venča dve osobe istog pola. Jasno je da Ustav to isključuje, a to što vi pričate o kreiranju "pravne konfuzije" koja na mala vrata treba da uvede gej-brak deo je paranoične "teorije zavere" koju vi plasirate s ciljem širenja moralne panike. Gej-brakovi ne mogu da se uvedu na "mala vrata", tajno od javnosti i sl. -- za njih je potreban REFERENDUM da bi do promene Ustava došlo, a to je, složićete se, vrlo jasan i transparentan oblik kontrole i zahteva saglasnost većine građana. Pa, ukoliko do saglasnosti dođe, gej-brak će biti uveden jedino kako i može -- NA VELIKA VRATA. A ako vi sumnjate u "zbunjivanje građana" koji nisu sposobni da kritički misle o tome šta im "serviraju liberalni krugovi" onda vi usvajate elitističku retoriku LDP i direktno stojite protiv demokratije.
Preporuke:
0
0
24
sreda, 11 mart 2009 02:14
Dušan Maljković
Elem, kada već pišete na određenu temu, bilo bi lepo da se informišete, a da vam izvoir informacija gelde gej-brakova ne bude Antonić. Stoga, podsećam vas:
Istopolni brak, priznat na nacionalnom nivou, postoji u Holandiji, Belgiji, Španiji, Kanadi, Južnoj Africi i Norveškoj. Istopolne zajednice, dajući im različita prava (nekim i na usvajane dece), zakon priznaje u Danskoj, Norveškoj, Izraelu, Švedskoj, Grenlandu, Mađarskoj, Islandu, Francuskoj, Nemačkoj, Portugalu, Finskoj, Hrvatskoj, Luksemburgu, Novom Zelandu, Britaniji, Andori, Češkoj, Sloveniji i Švajcarskoj.
Dakle, ne svega tri države kako kažete, već značajno više, s tim što je reč o "registrovanom partnerstvu" de jure. Naravno, vi se možete pozvati na nominalnu razliku, ali znamo da je ovde reč o nečemu drugom -- većina zakonodavstava EU priznaje istolne zajednice. A antidsikriminacioni zakoni odavno postoje.
Preporuke:
0
0
25
sreda, 11 mart 2009 12:34
Srdjan Kerculj
Moj stav je da homoseksualnost ne treba da bude legalizovana,smatram da je to poremecaj kao i fetisizam,sadizam,mazohizam,sodomizam. Al koga briga sta ja mislim.?
Preporuke:
0
0
26
sreda, 11 mart 2009 22:42
Bogdan
Svako ima pravo da radi šta god hoće, dok time ne ugrožava druge. To ipak ne znači da je sve normalno. Ako neko uživa u tome da ga bičuju, molim lepo. Ali mene niko ne može da ubedi da to nije devijacija. Tako je i sa homoseksualizmom. Naravno, niko ne treba da bude diskrimininsan ako je homoseksualac. Nek radi šta hoće kod svoje kuće. Ali ne treba ni ja, i moja deca, da budemo diskriminisani tako što ćemo javno morati da gledamo homoseksualno ponašanje. Valjda heteroseksualci nisu manje vredni ljudi od homoseksualaca? Valjda i mi imamo nekakva prava? Valjda i mi treba da budemo zaštićeni od diskriminacije?
Preporuke:
0
0
27
četvrtak, 12 mart 2009 00:29
Avgerinos Mizijotis
Jasan i transparentan stav. Sve čestitke autoru teksta. Očigledno je da još moramo da se učimo demokratiji da ne bi postala demonokratija.
Veoma je lako i jednostavno biti mudar! Prvo smisliš nešto strašno besmisleno da kažeš, .... a onda to ne kažeš ili ne napišeš! Svima nam je u ovim teškim ekonomsko-političkim-tranzicionim vremenima neophodna dosta mudrosti, o čemu bi mogli da se zamisle i pisci nekih od komentara ovog članka. Ono što nam sigurno nije potrebno to je PREUVELIČAVANjE i ZLONAMERNO tumačenje tuđih stavova sa kojima možemo a ne moramo da se saglasimo (lepa demokratska tekovina). Tako, npr. u svoju prodavnicu (naroski rečeno radnju) i moram i hoću da primim i čoveka sa prljavim cipelama i nepismenog i homoseksualca i svakoga ko u moj JAVNI prostor dođe. Međutim u moju kuću NIKADA neću pustiti da uđe niti čovek sa prljavim cipelama niti homoseksualac. I, gle čuda, i to je MOJE DEMOKRATSKO PRAVO, nije DISKRIMINACIJA!!! NEOPHODAN NAM JE ZAKON PROTIV DISKRIMINACIJE, bilo koga po bilo kom osnovu, ali zaštita nečijih prava NE SME da UGROŽAVA prava drugih!!! E, to je ono što nije lepo formulisano u tekstu zakona i MORA da se promeni, da bismo SVI bili jednaki pred zakonom.
.jpg)
Gde su dosada bili zabrinuti predstavnici verskih zajednica?! Samo mi nemojte reci da nisu znali sta u zakonu pise. Uostalom, poznato je da ministar vera u ovoj zemlji i nije nista drugo do predstavnik SPC u Vladi cija je osnovna funkcija da gura interese Crkve. Nemoguce je da ministar vera nije znao sta u zakonu pise, i nemoguce je da nije o tome obavestio svoje sefove u Patrijarsiji.
Posto je ocigledno da su predstavnici SPC i drugih verskih zajednica unapred znali za sadrzaj zakona, postavlja se pitanje zasto su tek sada reagovali, kada su mogli to da ucine blagovremeno. Jedini moguci odgovor jeste da su hteli da demonstriraju silu i ponize drzavu, u cemu su i uspeli, s obzirom na neverovatno servilnu reakciju Vlade. Dakle nije problem u tome sto SPC ima misljenje, problem je u tome sto se u ovom slucaju SPC ponela osiono i nasilnicki.
Pokusaj autora da nas uveri da su razlozi za brigu opravdani, takodje je neubedljiv. Otprilke, argument glasi "A sta cemo ako se dvojca homoseksualaca pojave pred maticarem i on odbije da ih venca, da li ce to biti diskriminacija?" Naravno da nece, jer Ustav Srbije nedvosmisleno kaze (cl. 62): "Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom". Prema tome problem je izmisljen! Autor dalje kaze, sta cemo ako se profesor homoseksualac slobodno ponasa na casu. Koliko ja znam, u ovoj zemlji nijedan profesor, bez obzira na seksualnu orijentaciju ne sme da se "slobodno" ponasa na casu. Dakle sve sami neubedljivi izgovori, iza kojih se u stvari krije podrska homofobiji i diskriminaciji! I SPC i autor ovog teksta u stvari podrzavaju diskriminaciju, samo to ne smeju da priznaju otvoreno!
Gospodin autor je uzeo primer transvestita, a ja bih postavio pitanje šta bi se desilo kada bi na nekom javnom mestu u isto vreme strastvene poljubce i nežnosti razmenjivali jedan heteroseksualni i jedan homoseksualni par. Zamislimo dalje, da sve to posmatraju, već prilično,nemoralom, zgroženi prolaznici i da obema parovima policajac, koji se tu u međuvremenu stvorio, nalaže trenutno prekidanje nedolične aktivnosti uz pretnju prekršajne prijave. Homoseksualni par, bi ovo mogao veoma lako predstaviti kao napad na slobodu izražavanja identiteta; jer je zakon protiv diskriminacije i pisan kako bi se manjine zaštitile; uz svu buku tzv. pro-evropskih, liberalnih medija i buljuk nevladinih organizacija. Dok, gotovo sasvim sigurno, heteroseksualni par ne bi imao skoro nikakvu zaštitu javnosti; jer nisu u manjinskoj grupi pa nema ni jedne NVO koja bi štitila njihova prava. Ili, zamislimo jednog nudistu, koji odluči da slobodno izrazi svoj identitet i ode u lagani šoping kao od majke rođen.
Šta u tim slučajevima? Da li je ovo početak nametanja načina života i seksualne orjentacije od strane manjine ka većini? Da li bi heteroseksualne osobe bile prinuđene na TRPLJENJE aktivnosti homoseksualnih osoba, ili još gore da li se ovim zakonom ukida svaka dalja rasprava o seksu (jer bi se posle ovog zakona sve moglo proglasiti normalnim i društveno prihvatljivim, a svaki kritički stav kao atak na pravo slobodnog seksualnog izražavanja) i na taj način uvesti jedna opasna vrsta cenzure? Da li bi se pod udar zakona mogao naći svaki onaj čije bi mišljenje odudaralo od stava homoseksualaca?
I na kraju razmislimo da li nam je i dalje važna sloboda govora ili ne.
Ostali (Neofit77, slađana, Jovan), stavite prst na čelo i makar se pretvarajte da ste porazmislili pre no što ste požurili da se složite sa bilo čime što je ovde napisano.
Što se tiče diskriminacije, zaista ne bih voleo da mi deca odrastaju u uverenju da je sasvim normalno da neka deca iz razreda imaju dva tate ili dve mame. Samo se branimo od takvih mogućnosti, okej?
Što se tiče Vaše opaske o Ustavu Srbije i homoseksualnom braku, podsetio bi Vas i na član 21. našeg Ustava (a ne treba ga pomešati sa istim članom predlogom zakona o kome smo govorili). On glasi: „Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.“
U skladu sa vašom argumentacijom, onda nam uopšte i ne treba sporni član. Naprosto, sve što je potrebno da se kaže o diskriminaciji, već je rečeno u Ustavu. Međutim, nije tako. Ustav je najviši, okvirni pravni akt, a konkretizuje se zakonima. I, u skladu sa novim potrebama i preovlađujućim vrednostima, podložan je promeni (ako ne radikalnoj, onda doradi postojećeg Ustava putem amandmana). Otuda, ako nejasna formulacija oko koje je došlo do spora bude prihvaćena, otvara se prostor za tumačenje zakona u skladu sa zahtevima pojedinih homoseksualnih aktivista i (kvazi)liberalnih NVO, i time se stvara legitiman prostor za nastojanje da se u istom duhu promeni i Ustav. Vi vrlo dobro znate kako stvari u modernom svetu funkcionišu, kako deluju grupe za pritisak. Prvo se pusti duh iz boce, a onda se radi na njegovoj materijalizaciji. I to je legitimno, ma koliko bilo manipulativno.
Još nešto. Vaš ljutiti ton bi bio primeren da smo u 16. veku, pa kao slobodoumni intelektualac ustajete protiv prekomernog crkvenog uticaja i proganjanja onih koji narušavaju teokratski poredak. Međutim, danas kada je crkva, ne samo kod nas, marginalizovana, čude me toliki izliv besa i tolike optužbe samo zato što se usudila da iznese svoj stav, i da se za njega zalaže. Nekako, teško je poverovati u liberalne motive onih koji se okome na nekog slabog, i izmučenog decenijskim progonima od strane komunističkog totalitarnog režima.
Zato, usuđujem se da pomislim, da mnogi koji su navodno borci protiv diskriminacije, borbu protiv nje samo instrumentalizuju. U stvari su zagovornici nipodaštavanje neistomišljenika, a ljudska prava priznaju samo kada se radi o sledbenicima mondijalističke i kvaziliberalne ideologije. No, to je i normalno, s obzirom da se neretko radi o pristalicama titoističkog, neskriveno totalitarnog, sistema.
Mišljenja sam da je kod nas daleko prisutnija klerofobija od homofobije. Klerofobija je na žalost nuz proizvod komunizma i ateizma koji se izrodio proteklih decenija, i taj problem će nas pratiti sve dok se nove generacije pa i naša ne vrate duhovnosti koju je ovaj narod negovao vekovima, a koja je poprilično potisnuta u svim sferama života.
Ako želimo da stvaramo pre svega zdravo društvo, onda se moramo pobrinuti da ne gradimo pogodno tlo za razne devijantnosti, a homoseksualizam to jeste. Generalno nisam za žigosanje i proganjanje bilo koga pa ni homoseksualaca, ali osnovni problem je što se homoseksualnost doživljava kao nešto normalno, umesto da se sagledava kao što bi trebalo tj. da se radi o određenoj vrsti poremećaja, kako sa naučne tačke gledišta tako i sa duhovne. A pošto se radi o poremećaju odnosno bolesti, treba tako i pristupati tom problemu. Izgleda da je ovakav stav jeres u današnja vremena, ali ja zaista ne mogu da podržim nešto što je protiv kako Božijih tako i prirodnih zakona.
Nisam siguran da je taj zakon tolika nužnost pogotovo u ovom obliku. Uostalom Ustav kao najviši pravni akt nedvosmisleno govori o zabrani bilo kakve diskriminacije nad bilo kim. E sad, ako treba taj zakon da se zalaže za prava homoseksualaca moraju nam reci i kojih prava. Čime su to oni ugroženi, i od koga! Mislim da najugroženija kategorija postaju ljudi sa tradicionalnim vrednostima u sebi. Ako se već govori na sav glas o demokratiji neka ispitaju volju naroda po tom pitanju pa neka većina odluči. Mislim da im se ne bi svideo odgovor naroda, jer verujem da nismo toliko propali.
Dakle, Crkva se napada za nešto što nije povukla sa dnevnog reda Skupštine (takođe, nije jedino SPC imala zamerke na ovaj zakon), već je to uradio neko drugi, onaj koji to može- VLADA. Niko iz redova zaista histerične, a tzv, "druge Srbije" (ili bar ja ne čuh) ne napada (ili bar priupita za pojašnjenje) Mirka Cvetkovića, sećate se, premijera. Ili Rasima Ljajića, netom uvređenog i povređenog od Velimira Ilića. Ili onih nekoliko ministara i ministarki (evo i malo rodne ravnopravnosti) kojima samo odabrani znaju i ime i prezime i resor. Opšti napad kreće ka Crkvi i, mnogo manjim delom, ka drugim tradicionalnim verskim zajednicama. A taj opšti napad traje odavno i potrebno je samo pronaći izgovor za nastavak drugosrbijanskih ofanziva na SPC, nacionalno, tradicionalno, konzervativno... Dokaz? Slušajte radio emisije evrofanatika, čitajte njihove internet novine, pogledajte karikature njihovog najcenjenijeg karikaturiste..., setite se izjava Bebe Popovića i biće vam savršeno jasno da je napad veoma organizovan i da se temeljno sprovodi na svim nivoima, uz svesrdnu pomoć medija. Tekstovi i fraze evrofanatika se ponavljaju iz medija u medij, od jednog klerofoba do drugog- tema je jedna jedina: unižavanje Crkve i njenog ugleda.
I tako će nam i biti. Tadić će sedeti na bar dve stolice- malo će biti umereno tradicionalan, a malo neprikosnoveno moderan. Malo će zvati EUleks, a malo će odbijati nezavisnost Kosova i Metohije. I to jeste problem: Tadić radi sve po malo. On se ničega ne uhvati skroz, već onako ziceraški- malčice.
Zahvaljujem Vam se na odgovoru na moj komentar. Kao sto bi se moglo pretpostaviti, nalazim da je Vas odgovor ipak nezadovoljavajuci.
Pre svega, nicim niste uspeli da osporite moj argument da Ustav Srbije definise brak na takav nacin da je priznavanje homoseksualnog braka nemoguce osim ako se ne promeni Ustav. Nikakva zakonska konkretizacija onoga sto stoji u Ustavu ne moze da promeni tu cinjenicu. Vasa teza da bi se pod pritiskom mogao menjati sam Ustav takodje je neubedljiva, s obzirom da je za promenu istog potrebna dvotrecinska vecina u skupstini. Osim toga, s obzirom da clan Ustava o braku spada u odredbe koje definisu ljudska prava, neophodno je da takva promena bude potvrdjena na referendumu. Kakve su sanse da vecina gradjana Srbije glasa za gej brakove, to je unapred jasno. A ako vecina ipak glasa za, tek tada nema nikakvih problema - cista demokratija. Ostali argumenti u slicnom pravcu, o ekstremnim slucajevima koji bi se mogli dogoditi, takodje su sporni. Video sam prilicno sveta, ukljucujuci drzave sa legalizovanim gej brakovima, ali jos nisam cuo da negde transvestiti drze nastavu obuceni po svom ukusu.
Vi i dalje tvrdite da verske zajednice nisu bile ukljucene u proces. Rasim Ljajic, cije je ministarstvo pripremilo zakon, u intervjuu Politici kaze da su sporne clanove bukvalno dobili iz Ministarstva vera, koje sigurno nije nista radilo na svoju ruku, osobito ako se zna da je aktuelni ministar profesor na Bogoslovskom fakultetu i jedan od najpoznatijih paracrkvenih intelektualaca.
E sad sto se tice mog tona. Nalazim da je pomalo bizarno da primedbe mom tonu dolaze od strane nekoga ko pise za internet sajt na kojem se redovno govori o "evrofasizmu", "okupaciji", "neoliberalnim talibanima", na kojem se gradonacelnik Beograda poredi sa Hitlerom. NSPM veliku vecinu svog prostora posvecuje satanizovanju "Druge Srbije", pa shodno tome nije bas najbolja adresa sa koje bi treblo deliti lekcije o "nipodastavanju neistomisljenika".
1. Ni u tekstu, a ni u komentaru, nisam tvrdio da se predloženim zakonom protiv diskriminacije neposredno uvodi homoseksualni brak, niti da je to moguće učiniti bez promene Ustava. Mislim da Vi to i tako dobro znate, no ipak da ponovim, radi se samo o pokušaju, kako sam to otprilike rekao, da se na mala vrata on dugoročno uvede. Verujem, namerno neprecizne, predložene odredbe, treba da stvore pravnu konfuziju i tako trasiraju put za dalje aktivnosti gej lobista i poklonika (kvazi)liberalne mode, ma kakva ona bila, da postepeno deluju u prilog legalizacije homoseksualnog braka. A podsetio bi vas, on nije uobičajen ni na zapadu, čak i Kalifornija koja ga je ranije ozakonila, nedavno ga je ukinula. No, nažalost, kod nas se neretko od strane domaćih evroatlantskih snaga, kao zapadne vrednosti prikazuje ono što u njih ni tamo ne spada tj. predstavlja samo deo ideologije ekstremnih (kvazi)liberala!
2.Nisam ni ja čuo da, za sada, bilo gde u svetu transvestiti drže nastavu obučeni u skladu sa svojim sklonostima, i to sam u tekstu i rekao.
3.Zakon o kome govorimo priprema se već 7-8 godina. Dok je postojala SRJ odnosno srbijansko-crnogorska federacija, na njemu se radilo na saveznom nivou. Verovatno znate, umnogome na insistiranje evropskih struktura koje su taj proces finansirale, u njega su gotovo od samog početka uključene nevladine organizacije koje, kako tvrde, predstavljaju raznovrsne manjinske grupe, odnosno načelno se bore protiv diskriminacije. SPC, i druge verske zajednice, u proces nisu bile uključene, već su naknadno, i to relativno kasno, o njemu obaveštene. Ponovo vam kažem, jedna stvar je šta SPC može da sazna preko svojih kanala, a druga je odnos zvaničnih, za izradu zakona relevantnih institucija. One nisu na adekvatan način sarađivale sa Crkvom! Uostalom, o višegodišnjem radu na zakonu možete da dobijete informacije od ministarstva gosp. Rasima Ljajića. Lako je na osnovu dokumentacije ustanoviti ko je, i kada, bio zvanično uključen u proces.
Na kraju, iako se ne slažete sa većinom tekstova, zahvaljujem Vam se što čitate NSPM. Ne moramo da se slažemo, ali je dobro da komuniciramo.
Istopolni brak, priznat na nacionalnom nivou, postoji u Holandiji, Belgiji, Španiji, Kanadi, Južnoj Africi i Norveškoj. Istopolne zajednice, dajući im različita prava (nekim i na usvajane dece), zakon priznaje u Danskoj, Norveškoj, Izraelu, Švedskoj, Grenlandu, Mađarskoj, Islandu, Francuskoj, Nemačkoj, Portugalu, Finskoj, Hrvatskoj, Luksemburgu, Novom Zelandu, Britaniji, Andori, Češkoj, Sloveniji i Švajcarskoj.
Dakle, ne svega tri države kako kažete, već značajno više, s tim što je reč o "registrovanom partnerstvu" de jure. Naravno, vi se možete pozvati na nominalnu razliku, ali znamo da je ovde reč o nečemu drugom -- većina zakonodavstava EU priznaje istolne zajednice. A antidsikriminacioni zakoni odavno postoje.
Veoma je lako i jednostavno biti mudar! Prvo smisliš nešto strašno besmisleno da kažeš, .... a onda to ne kažeš ili ne napišeš! Svima nam je u ovim teškim ekonomsko-političkim-tranzicionim vremenima neophodna dosta mudrosti, o čemu bi mogli da se zamisle i pisci nekih od komentara ovog članka. Ono što nam sigurno nije potrebno to je PREUVELIČAVANjE i ZLONAMERNO tumačenje tuđih stavova sa kojima možemo a ne moramo da se saglasimo (lepa demokratska tekovina). Tako, npr. u svoju prodavnicu (naroski rečeno radnju) i moram i hoću da primim i čoveka sa prljavim cipelama i nepismenog i homoseksualca i svakoga ko u moj JAVNI prostor dođe. Međutim u moju kuću NIKADA neću pustiti da uđe niti čovek sa prljavim cipelama niti homoseksualac. I, gle čuda, i to je MOJE DEMOKRATSKO PRAVO, nije DISKRIMINACIJA!!! NEOPHODAN NAM JE ZAKON PROTIV DISKRIMINACIJE, bilo koga po bilo kom osnovu, ali zaštita nečijih prava NE SME da UGROŽAVA prava drugih!!! E, to je ono što nije lepo formulisano u tekstu zakona i MORA da se promeni, da bismo SVI bili jednaki pred zakonom.